Andjeo

Mozda smo bili jedno drugom zaista sudjeni
al' sreca kofere spakova
od nas se odseli
sakricu suze za kraj
da mi ne pokvare sjaj
za jos koji tren dok ti nocas pripadam

Mnogo ce boleti
kad patnje lopov provali
na ono mesto
gde smo ljubav skrivali

Sada nek puknem, svega mi je dosta
jer ova dusa previse je prosta
njemu srecu, sebi tugu ostavljam

Postacu njegov andjeo beli
od zla ga kriti kad ga pozeli
sada znam, za njega zelim najbolje
sve i samo najbolje