Vinski Put
Brut
3:18
Текст песни
(You're insane) (He thinks you're so special) (I hope you realize what that means) Yeah, yeah, yeah, ye (The responsibility is on you) Jebote, u šta mi se život pretvara Da l' sam ovo ja il' se pretvaram? Nemam ništa slično s' likom iz ogledala Osim ugla iz kog gledam ga Nisam van sebe, svestan sam Deset do devet, nedelja Nisam u crkvi, nisam na groblju Il' se moli Bogu ili crkni, ja ne mogu Malo šećera u kafi, malo sećanja u glavi Mislim da malo kasnim s tim Vidimo se kad zaspim s tim Jebote, u šta mi se život pretvara, ovo je prеvara Ako se ne lažem, onda tе ne lažem Glavu gore, biće bolje, ja nemam vremena Grehovi, pehovi, tiha patnja, ništa naglas Al' rekô bih, danas rekô bih sve i nestao bez traga Jebeš sav teret, imam tonu sebe Ne mogu to na sebi da nosim kao nekad Jebeš sav teret, jebeš ova leđa Pusti sebe da se sećaš, ja ne mogu Ako sve to u glavi, mi nismo više stvarni I nismo sami, ne postoji to što tražiš, odrasti Ako sve to u glavi, mislim da malo kasnim s tim Vidimo se kad zaspim s tim Rana je tu da rasteš s njom Ožiljak je tu da srasteš s njim Ja sam pobegô od ulice, od crtanja i pevanja Do studija i nečeg što se zove Melodajn Nemam sreće, ti samo nemaš evre I nemaš vernu kučku, al' je trpiš, nije valjda to zbog dece? Ne znam gde živim, imam dve žene Mislim da kršim zakon, mislim da gube vreme Bilo nam je teško sa mnom, sad je red da se razvedem I sve kad se svede, brak je zatvor Pozovi me na rakiju i roštilj Jebeš muziku, nemam ništa novo da ti pustim Znam ja šta je na kocki, ne brini mi se, školski Al' mrzi me da pišem foršpil toj kučki Zbog svega što smo prošli Jednom moraću dugo da postim Zbog svega što smo prošli Sećanja mi lede kosti Grad mi je favela, svaki drugi bos i krezav Ne traži me u kraju, nisam dijazepam Al' nađi me na kraju Potemkinovog sela Osam kilometara od centra, rep zvezda Jebote, u šta mi se život pretvara Da l' sam ovo ja il' se pretvaram? Da l' sam bolestan? Ili sam legenda? U oba slučaja ću da te isprepadam Sve sam ovo mogao da prespavam Deset do devet, nedelja Nisam u crkvi, nisam na groblju Il' se moli Bogu ili crkni Ja ne mogu Sećanja, zbog sećanja se puca u glavu U svoju ili tuđu Sećanja Kad sećanja su na pragu, pustim ih da uđu u kuću Grehovi, pehovi, tiha patnja, ništa naglas Al' rekô bih, danas rekô bih sve i nestao bez traga Jebeš sav teret, imam tonu sebe Ne mogu to na sebi da nosim kao nekad Jebeš sav teret, jebeš ova leđa
