Eleonora

Na Bogojavljensku noć
Peku se kesteni lome se pogače
A venci smokava i praporci se pokače
U prednjoj sobi mog baće
To je već navike moć
Bez slova poziva, društvo se sastalo
Pod istom ikonom, za crnim švapskim astalom
Što pamti svadbe i daće

Redak sam gost u starom kraju
Al' znam šta misle i u snu
Eh, i oni mene, kanda, znaju
Jer, čak ni pripiti, ni da pomenu nju

Čudna je zverčica strast
Od one ljubavi, zbog glupe svađice
U buri ćutanja potonule su lađice
I minus, na kraju salda
Da l' grom odabira hrast
Ili se to, pak, hrast munjama nametne?
Za to baš nemam reči bogzna kako pametne
To je ta sudbina, valda

Bila je moja zlatna šansa
A tek sam načeo svoj krug
Moj mali verni Sančo Pansa
Moja ljubavnica, saborac i moj najbolji drug

Oni ne pričaju o njoj
A ja se ne raspitkivam
Ukrstim politru i noć
I tu i tamo na taj krst se prikivam
Već me i Dunav pretiče
Moja me senka spotiče
Al' ništa me se ne tiče
I malo šta me pomera i dotiče
Sem, možda, nje

Kad đavo precepi špil
Sve krene naopako, svale se vanglice
Zadrema kum, il' nešto nisu ove "London" štanglice
Kô kadgod, u doba slavna
Pogrešno uklopljen stil
Kinesko posuđe, salvete heklane
Model iz izloga, a cipele od preklane
No rizling sve to poravno

(Već me Dunav pretiče)
(Već me senka spotiče)
(Ništa me se ne tiče)
(Ništa me ne dotiče)
(Već me Dunav pretiče)
(Već me senka spotiče)
(Ništa me se ne tiče)
(Ništa me ne dotiče)

Nikad ne pričaju o njoj
(Već me Dunav pretiče)
A ja se ne raspitkivam
(Već me senka spotiče)
Ukrstim politru i noć
(Ništa me se ne tiče)
I tu i tamo na taj krst se prikivam
(Ništa me ne dotiče)
Već me i Dunav pretiče
(Već me Dunav pretiče)
Moja me senka spotiče
(Već me senka spotiče)
Al' ništa me se ne tiče
(Ništa me se ne tiče)
I malo šta me pomera i dotiče
(Ništa me ne dotiče)
Sem, možda, nje