Lađarska Serenata

Da od silnih briga Bog posustane
Pa me zamoli da ga odmenim
Ne bi bilo lepo da mu, dok ne ustane
Svet na bolje promenim

Ipak, kad već držim žezlo čudesno
Zavar'o bih trag kakvim gromom plamenim
A dotle bih reku skren'o malko udesno
Starim drumom kamenim

Pa da kroz moj salaš lađe prolaze
I od đerma još stanu trubiti
Da ti bar s' basamka gledam obraze
Kad ih ne smem ljubiti

Pa da me u službu sam car pri'vati
Teget mundir knap, dugmad - dukati
Da se, kad medaljon kreneš pokazivati
Nemaš čime brukati

Pa da i tvoj baba podavije rep
I da drugi list počne listati
Jel'te, gospon-matroz, možel' ovaj šlep
Pod vaš oraj pristati?

Malen je sobičak srce bekrije
Jednu jedinu može primiti
Al' bez brige, sve da santa nebo prekrije
Ti imaš di prezimiti

Sad utuli fenjer, sakrij šibicu
Mesečev ću prah tek da istrunim
Da u mraku lovim zlatnu ribicu
Da joj želju ispunim