Od Stoljeća Sedmog

Mislili su neki, već nas neće biti
Ni veselje svoje nisu znali kriti
Raselit' nas triba da nas manje ima
Nisu tu ni bili, tad će reći svima
Nek' tuđinu grizu, roda znati neće
Bez jezika narod nema više sreće
Djeca roda, povist neće znati
Potom svoj na svome, neće bit' Hrvati

Ko na tvrdoj stini svoju povist piše
Tom ne može ni'ko prošlost da izbriše
Varaju se i ne misle tako
Što se krvlju brani, ne pušta se lako
Ko na tvrdoj stini svoju povist piše
Tom ne može ni'ko prošlost da izbriše
Mi smo tu odavna, svi moraju znati
To je naša zemlja, tu žive Hrvati

Kroz vrimena gruba i kroz ljute boje
Branili smo časno mi ognjišće svoje
Čuvaše nam pređi ovu rodnu grudu
Nisu zbog slobode ginuli zaludu
Al' sad evo opet nova zora rudi
Posli dugih lita Hrvatska se budi
Tu na našoj zemlji, naš se barjak vije
Crven, bijeli, plavi, više se ne krije

Ko na tvrdoj stini svoju povist piše
Tom ne može ni'ko prošlost da izbriše
Varaju se i ne misle tako
Što se krvlju brani
Ne pušta se lako
Ko na tvrdoj stini svoju povist piše
Tom ne može ni'ko prošlost da izbriše
Mi smo tu odavna, svi moraju znati
To je naša zemlja, tu žive Hrvati

Na kamenu tvrdom o tom slova pišu
Od stoljeća sedmog tu Hrvati dišu