Balkansko Leto

Balkansko leto...
Vrelo... divlje... naše.

Noć spušta zavesu,
Asfalt diše, koža se lepi.
Na obali ritam, u čaši led,
A sunce još gori, i kad padne red.

Terase pune, muzika sa svih strana,
Na Balkanu sve je u znaku dana.
Od Splita do Budve, od Ohrida do Tare,
Leti srce lupa jače nego pare.

Balkansko leto - ništa ne spava,
Techno udara, duša je prava.
Znoj na telu, vino u venama,
U ovoj noći - bez kočnica, bez stena.
Balkansko leto - sve je u plamenu,
Ples pod zvezdama, ko da smo u snu.
Grudi u ritmu, ruke bez plana,
Leti se visoko - kad si s Balkana.

U vazduhu miris roštilja i soli,
I osmeh što boli, ali ne voli.
Sve je lako kad si na jugu,
Ovde život ima ritam - čak i u dugu.

Klub na otvorenom, DJ na krovu,
Pogled na more, basovi u lovu.
U ovoj vrelini svi se isto tope,
Ali techno nas diže - pravo do stope.

Balkansko leto - ništa ne spava,
Techno udara, duša je prava.
Znoj na telu, vino u venama,
U ovoj noći - bez kočnica, bez stena.
Balkansko leto - sve je u plamenu,
Ples pod zvezdama, ko da smo u snu.
Grudi u ritmu, ruke bez plana,
Leti se visoko - kad si s Balkana.

Samo nebo nam je granica,
I možda čak ni to.

Balkansko leto - gori do jutra,
Na svakom koraku - ritam bez jutra.
Ljubav se pleše, telo se daje,
Kad techno krene - Balkan sja i traje.