Evergrin

Kaj Zoki maliot vo Džuboks sekojdneven paradoks
lugje so suvi grla, a vlažni pogledi
Jas megju niv kako duh, za site prikazni i slep i gluv
ne može ništo da me povredi
Jas samo čekam od negde da se pojaviš
deka sum ovde može nekoj ke ti dojavi?
Ista masa, isto mesto, vtorata od desno
ama datumot e drug
Nekoi stari pesni pak me trujat kako plin
o, kolku sakav jas i ti da sme si evergrin
Ljubov bez početok i kraj ko zlaten krug
Vo glava nosam album a na sekoj list
tvoja slika i tvoj rakopis
Mi vodi čekor vo poznat dekor štom go otvoram
Često na ulica ke naslušnam:
“Vidi go, šeta kako djavol sam!”
Ma neka, ludje se, nek’ si prozborat
Jas samo čekam od negde da se pojaviš
deka sum ovde može nekoj ke ti dojavi?
Ist e kamenot i sprejot kaj Mladinski na kejot
- ama datumot e drug
Onie stari lipi pak me trujat kako plin
o, kolku sakav jas i ti da sme evergrin
ljubov bez početok i kraj ko zlaten krug
E da, na vremeto imavme ti i jas naša tajna geografija
Od Boga i od ludje da ne sokrie
Srce ušte se obiduva da smisli druga - ama ne biva
Ima lični, no nema slični na tebe
I samo čekam od negde da se pojaviš
deka sum ovde može nekoj ke ti dojavi?
Ist e parkot i fontana i klupata od strana
- ama datumot e drug
Niz smea reče: “Što i da e - samo da e sin!
I neka raste, a jas i ti ke sme si evergrin
ljubov bez početok i kraj ko zlaten krug”