Visočanstvo

Što me nisu učili da sam visočanstvo
Dođem juče, shvatim da
Ja sam veličanstvo
Ladno su mi prodali tuđe proročanstvo
Godine mi prolaze
Krckam dostojanstvo

Što me nisu učili da rođena sam diva
Imam snage kao div, loša perspektiva
Što me nisu rekli da lepa sam ko niko
Da mogu sve što zamislim niko, niko, niko

Niko niko
Nikad niko
Da’l nas uči iko
Mi smo hrana, mi smo voda
Mi smo ljubav i sloboda

Što me nisu učili da pokažem im zube
Imam pravo na loš dan i na reči grube
Zašto su me učili da ne smem da talasam
Da bolje da se priklonim, kad visočanstvo ja sam

Zašto da čekamo da nam daju moć
Zašto nas zovete slabiji pol
Nećemo da lupamo šakom o sto
Da bi se znalo ko je ovde ko
Žene pene, žene stene
Mi smo sazdane da trpimo bol
Nećemo više da gledamo u pod
Skidamo spavaćice i idemo u lov
Mi smo svetlost, mi smo snaga
Mi smo one koje daju moć
Mi smo one koje brinu dan i noć
U oluji mi smo brod
I kada nema zidova mi dajemo krov
I kada nema kuće mi smo dom
Utočište, mi smo zaklon
Čuvari reda bez utoke, mi smo zakon

Niko niko
Nikad niko
Da’l nas uči iko
Mi smo hrana, mi smo voda
Mi smo ljubav i sloboda

Gde smo danas u odnosu na juče
I dalje smo senke i robinje kuće
Radimo nevidljive poslove
Gasimo požare gradimo mostove
Jake kao korenje, krhke kao latice
Mi smo hrana, mi smo voda
Mi smo majke ljudskog roda

Hrabre kao lavice, boginje, faraonke, ratnice
Heroine, majke, sestre, drugarice
Jake kao korenje, krhke kao latice
I bez krune rođene smo kraljice